Tradicija
Tradicionalne etnografske vrednosti ogledaju se u folkloru i muzici, načinu života i običajima, narodnoj nošnji i domaćoj radinosti i raznovrsnoj ponudi suvenira koji su jedan oblik prezentacije kulturno istorijskog nasleđa našeg područja.
Tradicionalna odeća
Bela platnena košulja sa dugim rukavima na čijim krajevima se nalazi sitno i maštovito izatkana čipka, dovoljno retka da istakne bele nežne ruke i jelek od pamučnog platna u boji, izvezen sa zakopčavanjem u struku samo su deo raskošne i slikovite narodne nošnje. Čipkama su se završavale kraće ili duže i pamučne suknje, a bilo je moderno da gornja suknja (vutarka) bude kraća da bi se istakla nešto duža bela (donja) suknja. “Oduvek se radilo obavezno uz pesmu devojaka, a katkad bi se ostavile kudelje i pletiva i zaigralo kolo”.
Gotovo je redovna pojava da su se vezene „vutarke“, „jeleci“ i „praveni opanci“ nosili retko, pažljivo čuvali i tako prenosili s majke na ćerku i tako redom više generacija. Ta se odeća i obuća čuvala u posebnom sanduku „kovčaku“, redovno provetravala i pazila kao posebna dragocenost. I sada se u pojedinim domaćinstvima može videti pažljivo složena u nekom od starih ormara gde se čuva kao uspomena na naše bake.
Tradicionalna odeća
Bela platnena košulja sa dugim rukavima na čijim krajevima se nalazi sitno i maštovito izatkana čipka, dovoljno retka da istakne bele nežne ruke i jelek od pamučnog platna u boji, izvezen sa zakopčavanjem u struku samo su deo raskošne i slikovite narodne nošnje. Čipkama su se završavale kraće ili duže i pamučne suknje, a bilo je moderno da gornja suknja (vutarka) bude kraća da bi se istakla nešto duža bela (donja) suknja. “Oduvek se radilo obavezno uz pesmu devojaka, a katkad bi se ostavile kudelje i pletiva i zaigralo kolo”.
Gotovo je redovna pojava da su se vezene „vutarke“, „jeleci“ i „praveni opanci“ nosili retko, pažljivo čuvali i tako prenosili s majke na ćerku i tako redom više generacija. Ta se odeća i obuća čuvala u posebnom sanduku „kovčaku“, redovno provetravala i pazila kao posebna dragocenost. I sada se u pojedinim domaćinstvima može videti pažljivo složena u nekom od starih ormara gde se čuva kao uspomena na naše bake.
Folklor
KUD „Belac“ osnovano je 1998. godine od strane grupe entuzijasta iz Bojničkog sela Pridvorica. Na samom početku bili su uključeni samo meštani ovog sela ali se ubrzo priključio veliki broj zainteresovanih iz cele Bojničke opštine. Danas, ovo kulturno umetničko društvo broji više od 39. članova u dve starosne kategorije, u folklornoj izvornoj, pevačkoj i muzičkoj sekciji.
Pored brojnih nastupa i priznanja u Srbiji, društvo je više puta uspešno nastupalo i u inostranstvu (Italija, Makedonija, Bugarska, Poljska, Grčka…). Današnji rad Kulturno-umetničkog društva „Belac“ ogleda se kroz rad izvođačkog i dečijeg ansambla. Umetnički rukovodilac izvođačkog i dečijeg ansambla je g-din Tomislav Marković. KUD „Belac“ prisutno je i na svim značajnim kulturnim, zabavnim i sportskim manifestacijama u Bojniku.
Stari zanati
Zanatstvo je nekada bilo dosta rasprostranjeno pa je bilo dosta kovača, kujundžija, potkivača, kolara, kožara, pekara, obućara, lončara i drugih zanatlija. Kroz rad ljudi su se družili pa obavljali poslove vezane za pripremanje posteljine, odeće i obuće, spravljenje mlečnih proizvoda, pa se zajednički proizvodilo sve što je bilo potrebno za život uz poznavanje mnogih zanata i ručnih veština. Na prelima, odnosno „sedeljkama“ se prelo, plelo, tkalo… U toku leta ove sedeljke organizovane su sve do ponoći uz veliku vatru, a u toku zime okupljanja su se nastavila „po kućama“. Tada se radilo obavezno uz pesmu devojaka, a katkad bi se ostavile kudelje i pletiva i zaigralo kolo. Pevalo se i igralo gotovo u svakoj prilici.
Suveniri
Negujući stare zanate i vraćajući se rukotvorinama naših predaka, nastojimo da očuvamo ono što je vredno a što se naziva tradicija. Rukotvorinama pokušavamo da široj javnosti približimo vrednosti koje prete da nestanu. U selima na Radanu, ono što nazivamo tradicijom, živi svojim prirodnim tokom. Umeća i veštine se prenose sa kolena na koleno pa oni i danas postoje i na taj način se čuva nasleđeno. Deo tradicije i kulturno istorijskog bogatstva opštine Bojnik predstalja suvenirska ponuda sa raznolikim predmetima od drveta upotrebne i estetske vrednosti. Unikatni ručni radovi žena iz Udruženja obavezni su detalji na izložbama i prezentacijama.
Stari zanati
Zanatstvo je nekada bilo dosta rasprostranjeno pa je bilo dosta kovača, kujundžija, potkivača, kolara, kožara, pekara, obućara, lončara i drugih zanatlija. Kroz rad ljudi su se družili pa obavljali poslove vezane za pripremanje posteljine, odeće i obuće, spravljenje mlečnih proizvoda, pa se zajednički proizvodilo sve što je bilo potrebno za život uz poznavanje mnogih zanata i ručnih veština. Na prelima, odnosno „sedeljkama“ se prelo, plelo, tkalo… U toku leta ove sedeljke organizovane su sve do ponoći uz veliku vatru, a u toku zime okupljanja su se nastavila „po kućama“. Tada se radilo obavezno uz pesmu devojaka, a katkad bi se ostavile kudelje i pletiva i zaigralo kolo. Pevalo se i igralo gotovo u svakoj prilici.
Suveniri
Negujući stare zanate i vraćajući se rukotvorinama naših predaka, nastojimo da očuvamo ono što je vredno a što se naziva tradicija. Rukotvorinama pokušavamo da široj javnosti približimo vrednosti koje prete da nestanu. U selima na Radanu, ono što nazivamo tradicijom, živi svojim prirodnim tokom. Umeća i veštine se prenose sa kolena na koleno pa oni i danas postoje i na taj način se čuva nasleđeno. Deo tradicije i kulturno istorijskog bogatstva opštine Bojnik predstalja suvenirska ponuda sa raznolikim predmetima od drveta upotrebne i estetske vrednosti. Unikatni ručni radovi žena iz Udruženja obavezni su detalji na izložbama i prezentacijama.
Galerija fotografija starih zanata i suvenira
Muzika
Muzički brend Bojnika su svakako duvački orkestri koji su dobitnici prestižnih nagrada na Dragačevskom Saboru trubača u Guči. Legendarni duvački orkestar Fejata Sejdića postao je slavan širom sveta prenoseći muziku i melos svog rodnog kraja. Do danas je ostala zapamćena njegova muzika uz nepogrešiv osećaj za ritam. Upravo taj osećaj za ritam koji je Fejat proneo širom sveta dolazi sa juga, tamo gde muzika nisu note već ritam koji prati dušu i srce… Fejatovi naslednici i učenici nastavili su da slede proveren put uspeha uz nepogrešivu formulu koja kaže da je jedina prava muzika ona koja je iskrena i osećajna. Neki od afirmisanih orkestara su orkestri Nebojše Sejdića-unuka Fejata Sejdića, kao i orkestri Srđana Azirovića, Kristijana Azirovića i brojnih drugih.
