Предивна села општине Бојник
Посебне вредности подраданског подручја јесу очувани природни ресурси и разноврсност културно-историјског наслеђа што заједно представља спој природе и традиције. Део традиције овог подручје свакако јесте гостопримство локалног становништва које је задужено за пријатну атмосферу и удобност боравка на сеоским домаћинствима.. Главни печат и аутентичност сеоског боравка представљају свакодневне активности на сеоским домаћинствима, посебно када је у питању припремање зимнице, ракије, печење хлеба, берба воћа…
У овом крају се одувек гајило сортно и разноврсно воће, нарочито разне врсте крушака. Чак се сматра да су нека места и локалитети из давне прошлости вуку у свом називу корен речи арбанашких назива за крушку – дарда. Данас се у атарима потпланинских села могу наћи очувана стабла крушака старих преко стотину година. Нешто касније је почела да се гаји шљива која се махом прерађивала у одличну шљивову ракију. Тако да већ деценијама доминира гајење крушака, јабука, шљива, вишања и другог воћа. Берба воћа и сакупљање шљива представљају активности у којој учествују целе породице, а каткад се њима радо придружују комшије и гости који се у време бербе затекну на имању домаћина.
Све до 60-тих година 20. века вредност домаћинства мерила се према броју и квалитету стоке која је чувана. Имати добре. снажне волове и коње био је сан сваке амбициозне породице и у томе су се оне веома често такмичиле и утркавале. Највеће богатство једног сеоског домаћинства одувек се састојало у крупној и ситној стоци, и њиховим домаћим производима млеку, сиру, маслу, као и меду и воску. Пашњаци и пропланци на Радан планини у потпуно очуваном еколошком окружењу природан су извор хране домаћим стадима. Захваљујући квалитетном млеку од којег се добијају, сир и кајмак са раданског подручја су изузетно хранљиви производи.
Постоје разне врсте прављења хлеба, али се ниједан не може поредити са хлебом из црепуље који је још увек најтраженији. Старо огњиште са оџаком и веригама на које је окачен котао за загревање воде, справљења кајмака, кување млека и друге потребе. Простор око огњишта је ограђен каменом, а поред огњишта се пече хлеб. Прво се загреје црепуља а преко тако загрејане посуде се ставља загрејан вршњик који се најчешће прекрива врућим пепелом и жаром. Тако се добија танак шупљикав хлеб са меканом кором и изванредним укусом. Ту се спрема ђувеч, банице, попарице, зељаници, флије све са једноставношћу и лакоћом, али и са посебним укусом и лепотом.
Фото галерија
