Магаш је мало село испод саме планине Радан. Својевремено је ово село било многољудно а данас дели судбину осталих подпланинских села Радан планине где је број становника у сталном паду. О настанку имена овог села постоје две верзије – према једној име је добило по жени званој Мага, која га је и формирала. Друга верзија је да је у њему био заробљен караван магараца са златом. Насред села постојала је веома лепа црква која је за време турске владавине доживела судбину многих српских светиња. Порушена је а од гомиле камења и цигала које су остале подигнута је џамија. Са јужне стране изграђен је минарет висине 6м а у непосредној близини Турци су формирали своје гробље. Након протеривања Турака из Пусте реке, 1878. године, у Магаш су се поново вратили Срби.Тада је џамија већ доста била оштећена. Потпуно је срушена и уклоњена 1930. године. Један део материјала пребачен је на место где је некад постојала стара црква и на тим истим темељима неколико година касније је поново саграђена нова магашка црква. Други део материјала употребљен је за изградњу моста на Магашкој реци. Током Другог светског рата поново је претрпела оштећења – током бомбардовања уништен је део крова и напукли су зидови. 80-их година дошло се на идеју да се црква сруши до темеља и да се изнова изгради. Мештани су прикупили новац и отпочели радове али су убрзо обустављени због неслагања и међусобних сукоба. Црква није обновљена, темељи су и даље видљиви а на простору испред некадашње магашке цркве и даље се обележава сеоска слава св. Прокопија, 21-ог јула.