Serbian
English
German
RussianНа просторима општине Бојник градитељско, споменичко и духовно наслеђе сеже у далеку историјску прошлост. То доказују бројни остаци цркава, градова утврђења и водовода из рановизантисјког и средњовековног периода. Најстарије праисторијско насеље откривено је у Лапотинцу на локалитету „Селиште“ (фрагменти керамике из Старчевачке групе). У Горњем Бријању на локалитету „Цунга“ нађени су остаци Винчанско-плочничке културе кремених оруђа и плоча. Слични остаци пронађени су и Ђинђуши и Мачини. У селу Лозане пронађени су остаци праисторијског језера.
Из античког периода (Грчка и Римска цивилизација) потиче недовољно истражено и запуштено археолошко налазиште у Горњем Бријању, тзв. „Горњебријанско кале“, која представља римску тврђаву подигнуту вероватно у III в.н.е. Римско насеље код Бојника регистровано је на обали Пусте реке, између Доњег Коњувца и Бојника (град Костура). Овде је између осталог пронађена мермерна глава римског грађанина (чува се у народном музеју у Лесковцу). Сам град није довољно идентификован, мада се и данас приликом земљаних и пољопривредних радова може наићи на остатке тог насеља (камен, цигла, керамика). У селу Ображда има доста трагова насеља из рановизантијске епохе. То су трагови који се уочавају без систематског истраживања. Слично је и са селом Ивање.
Богато историјско наслеђе представљају бројни споменици од античких, рановизантијских и средњовековних споменика до споменика ослободилачких ратова Србије. Најбројнији су споменици посвећени жртвама Првог и Другог светског рата, Народно ослободилачкој борби као и истакнутим борцима.
На простору територије општине Бојник, у селу Обилић донета је одлука о подизању Топличког устанка, јединог устанка у некој окупираној држави током целог Првог светског рата. Устанак је трајао од 21. фебруара до 25. марта 1917. Непосредан повод устанка је мобилизација коју су бугарске власти хтеле да изврше на територији Топлице,Јабланице и Пусте реке. 21-ог фебруара организован је у Обилићу скуп Српских првака, четовођа. Одлука о покретању устанка донета је у кући Милутина Драговића. Устаници су борбом ослободили Јабланицу и Пусту Реку, слободна територија се ширила а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Устанак је крваво угушен, страдало је преко 20000 људи, села опљачкана и спаљена. Пуста Река и Јабланица ослобођене су бугарске окупације 09. октобра 1918. године.
Најзначајнији представник споменичког наслеђа је споменик жртвама из II светског рата на спомен гробљу у Бојнику, подигнут на месту дешавања трагичног догађаја 17. фебруара 1942. године, када је стрељано преко 500 житеља Бојника и околине. Овај догађај је одмазда за изненадни напад партизанских јединица на бугарску окупаторску војску у Бојнику 15. фебруара 1942. године. Након потврде од стране немачких сарадника да у Бојнику нема партизана, Бугарска војска се сместила у две школе, млину, у кафанама и околним кућама. У рано јутро, 15-ог фебруара, партизанске јединице напале су готово стотину пута јаче бугарске војне јединице. Зато је 17. и 18. фебруара извршена одмазда са свом свирепошћу и окрутношћу, масакр над недужним становницима Бојника и Драговца. Међу њима су већином невине жртве биле жене, деца и стари људи. Споменик жртвама постављен је тек 1984. године. Висине је 2м и 30цм и дело је архитекте Небојше Деље.
Општина Бојник сваке године „17. Фебруар“ обележава пригодним програмом. Организује се литија грађана заједно са припадницима Војске Србије и свештенством Српске православне цркве од зграде општине до спомен парка. Свештенство Српске православне цркве служи парастос невиним жртвама, након чега се чита „Повеља живих“.
На простору територије општине Бојник, у селу Обилић донета је одлука о подизању Топличког устанка, јединог устанка у некој окупираној држави током целог Првог светског рата. Устанак је трајао од 21. фебруара до 25. марта 1917. Непосредан повод устанка је мобилизација коју су бугарске власти хтеле да изврше на територији Топлице,Јабланице и Пусте реке. 21-ог фебруара организован је у Обилићу скуп Српских првака, четовођа. Одлука о покретању устанка донета је у кући Милутина Драговића. Устаници су борбом ослободили Јабланицу и Пусту Реку, слободна територија се ширила а највеће губитке Бугари су имали у борбама око Житног Потока и Злате. Устанак је крваво угушен, страдало је преко 20000 људи, села опљачкана и спаљена. Пуста Река и Јабланица ослобођене су бугарске окупације 09. октобра 1918. године.
Најзначајнији представник споменичког наслеђа је споменик жртвама из II светског рата на спомен гробљу у Бојнику, подигнут на месту дешавања трагичног догађаја 17. фебруара 1942. године, када је стрељано преко 500 житеља Бојника и околине. Овај догађај је одмазда за изненадни напад партизанских јединица на бугарску окупаторску војску у Бојнику 15. фебруара 1942. године. Након потврде од стране немачких сарадника да у Бојнику нема партизана, Бугарска војска се сместила у две школе, млину, у кафанама и околним кућама. У рано јутро, 15-ог фебруара, партизанске јединице напале су готово стотину пута јаче бугарске војне јединице. Зато је 17. и 18. фебруара извршена одмазда са свом свирепошћу и окрутношћу, масакр над недужним становницима Бојника и Драговца. Међу њима су већином невине жртве биле жене, деца и стари људи. Споменик жртвама постављен је тек 1984. године. Висине је 2м и 30цм и дело је архитекте Небојше Деље.
Општина Бојник сваке године „17. Фебруар“ обележава пригодним програмом. Организује се литија грађана заједно са припадницима Војске Србије и свештенством Српске православне цркве од зграде општине до спомен парка. Свештенство Српске православне цркве служи парастос невиним жртвама, након чега се чита „Повеља живих“.
Испред улаза у Спомен дом на Радану постављена је статуа партизанског борца и спомен плоча, чији текст гласи: “У Ображду 11 октобра 1943 године, 530 партизана из Пусте Реке, Топлице, Јабланице, Добрича и Поречја, образовали су прву јужноморавску бригаду. Ратујући за ослобођење од фашистичког окупатора и националних издајника, борећи се за слободу, правду, братство људи и народа погибе 208 бораца. Да се памти и слави њихово дело, подижу скупштина општине Бојник и Савез бораца НОП-а, Србије”.
У селу Ображда, у непосредној близини цркве Св. Тројице налазе се два споменика жртвама Другог светског рата. Први споменик подигнут је на месту где је најпре била школа која је касније претворена у болницу Јабланичког партизанског одреда а коју је непријатељ спалио. На споменику је исписан текст: „На овом месту 1941. године у школи коју је непријатељ касније спалио, била је болница Јабланичког партизанског одреда. Касније октобра 1943. године на овом месту је друг Благоје Нешковић форимирао Прву јужноморавску Н.О. бригаду, понос народа овог краја. Народ среза Јабланичког подиже ову спомен плочу ради сећања на те славне дане наше земље“.
Други споменик исклесан је од камене громаде са исписаним тесктом: „Овде је 10. августа 1943. године формирана Прва јужноморавска ударна бригада.“
